Школа кроз 30 година

Школа је почела са радом новембра 1982. године и то у просторијама ОШ „Вук Караџић”, да би октобра исте године наставила рад у тек изграђеној школи која је носила назив Трећа основна школа.

Маја 1983. године стигло је одобрање да се промени назив у      ОШ „Јосип Броз –Тито” а то је трајало све до 6. Маја 1993. године када добија назив који и данас поносно носи ОШ „Бранко Радичевић”.

Кроз константну модернизацију наставног процеса и набавку савремених учила, свих ових година наша школа иде у корак са временом у  коме живимо а све са циљем да ученицима пружи што боље услове за рад и стицање знања.

Школа је данас опремљена бројним наставним средствима, од дигиталног кабинета до учионице са интерактивном таблом. У про-сторијама школе организован је и продужени боравак као и учионица за учење и дружење. У припреми је и отварање савремено опремљене сале за физичко васпитање и остале спортске активности.

Школа може да се похвали и богатом библиотеком од чак преко  5000 наслова.

„Бранко Радичевић” је школа у којој свако дете има своје место и потребну пажњу, школа у којој наставници раде интензивно, ангажовано и с љубављу.

У претходних 30 година много се напредовало, нове идеје се и даље рађају а ми настављамо да растемо и напредујемо.

 

flayer-1-strana-jub-30-ver3

Локалитет школе

Школа се налази на адреси: Интернационалних бригада 57, у насељу Цвећара на периферији (западна страна) у мирном делу града где нема много саобраћаја, што доприноси безбедности ђака. Окружена је боровом шумом, пространим парком пуним зеленила и већ поменутим спортским теренима. Прилаз школи и спортским теренима је осветљен. Укупна површина је два хектара, што је привлачан простор за окупљање деце и омладине после наставе а нарочито лети.

Неготин, као седиште матичне школе , је град са богатом историјском и културном баштином што веома погодује формирању и развијању културног миљеа и културних навика код ученика школе.
Општина и град Неготин имају развијену мрежу културних и образовних институција са веома богатим и разноврсним културним и образовним садржајима.Мокрањчеви дани су традиционални фестивал у септембру, Хајдук Вељкови дани, Сусрети младих, Сусрети села којима чувамо традицију и обичаје нашег краја. Неготин је од 1993. познат по ископинама у Шаркамену као значајном археолошком налазишту Европе.

Еколошки услови околине су последњих година повољнији због смањеног капацитета рада ИХП-а Прахова. Еколошки смо значајно подручје због близине националног парка “Ђердап”, затим Вратњанских капија и других локалитета.
Што се пак тиче непосредних услова живота и рада школе, оно је углавном добро, мада би било још повољније када би се из непосредне близине релоцирала ветеринарска станица са својим објектима.
Иако је последњих година економска ситуација у земљи неповољна што се одразило и на школство,  школа је остварила релативно добре радне резултате. На разним такмичењима организованим у Округу и Републици наши ученици су били међу најбољима или најбољи. На квалификационим испитима за упис у средње школе сви су веома добро прошли и били примљени у првом року. Наши ученици су сада ђаци Математичке гимназије, средњих уметничких школа, а скоро сваке године неко од наших ученика буде изабран за похађање Летње школе у ИС Петница.
Сарадња са радним, културним и спортским организацијама у Општини је веома добра. У школи се од 2002/2003. на иницијативу и у сарадњи са СО Неготин, одржавају радионице слободних активности ученика које СО Неготин и финансира. Области из слободних активности бирани су по интересовањима и креативности како ученика, тако и наставника. Због успеха у раду школа ужива углед у непосредном окружењу, па и шире.
Све је то постигнуто захваљујући организованом, планском и систематичном раду наставничког колектива у којем су срећно спојени искуство, жеља и труд да се у наставни процес уведу савременији и продуктивнији поступци, облици и методе рада и учење учине ефикаснијим.

Досадашњи радни резултати су поуздана основа за планирање рада у следећој школској години и омогућују даљи стабилан развој узлазном линијом.

Биографија Бранка Радичевића

Радичевић је рођен у Славонском Броду 28. марта 1824. у породици Тодора и Руже Радичевић, кћерке богатог вуковарског трговца Јанка Михајловића. Пошто је рођен дан уочи светог Алексија, по њему је и добио име када је крштен сутрадан. Пред објављивање своје прве књиге, своје име ће променити у Бранко. Бранков отац Тодор је био чиновник, али се такође бавио и књижевношћу и превео је са немачког језика ШилеровогВиљема Тела“. Бранко је имао брата Стевана и сестру Амалију, која је умрла у другој години живота.

Његова породица се 1830. преселила у Земун, где је Бранко завршио пет разреда српске (1830 — 1832) и немачке (1832 — 1835) основне школе. У гимназију у Сремским Карловцима се уписао 1836. Сремски Карловци и оближње Стражилово су имали велик утицај на Бранкова каснија дела, од којих су најпознатија „Ђачки растанак“, у којој изражава своју жељу да ту буде и сахрањен. Након завршених шест разреда у Сремским Карловцима, седми и осми разред је завршио у Темишвару, где му је отац био премештен 1841. године. У Темишвару му је преминуо брат Стеван.

Године 1843. је уписао студије права у Бечу, али након три године студија одустаје од факултета. Старо пријатељство продице Радичевић са Вуком Караџићем била је Бранку најбоља препорука за ступање у круг Вукових сарадника и пријатеља. Када му је преминуо брат Стеван, Бранко се збратимио са другим младим Вуковим следбеником Ђуром Даничићем.

Прве стихове Бранко је написао још док је похађао Карловачку гимназију, а одушљевљен Вуковим реформама се интезивније почео бавити књижевним радом. Прву књигу песама је објавио у Бечу 1847. године, на чистом народном језику у духу модерног европског романтичарског песништва. Исте године су објављени и Вуков превод Новог завета, Даничићев „Рат за српски језик и правопис“ и ЊегошевГорски вијенац“, тако да се та година сматра годином незваничне Вукове победе.

Због револуције која је захватила Хабзбуршку монархију, Радичевић је напустио Беч и живео је по разним местима у Срему. Слава коју су му донеле прве песме била је велика и у Кнежевини Србији, у коју је неколико пута долазио. У страху да његово присуство не изазове немире међу великошколском омладином, власти су га протерале из Београда.

У то време је почео да обољева од туберкулозе. Вративши се у Беч 1849. уписао је студије медицине, али је наставио да се бави књижевношћу и године 1851. је објавио још једну збирку песама.

Радичевић је преминуо 1. јула 1853. у бечкој болници на рукама Вукове жене Ане. Постхумно збирку песма је објавио његов отац 1862. Српска омладина је испунила песникову жељу и године 1883. пренела је његове остатке из Беча у Стражилово.

Бранко Радичевић (име које са поносом носи наша школа)

Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824Беч, 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. Радичевић је уз Ђуру Даничића био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност. Написао је свега педесет четири лирске и седам епских песама, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Бранко Радичевић је поред Јована Јовановића Змаја и Лазу Костића био најзначајнији песник српског романтизма.

Branko_Radičević